Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Zbog ljubomore djevojci pucao u glavu * Pripremaju autobuse za glasače iz dijaspore * Adaptacija stana plaćena sa službenog računa * Kola na plin se ne mogu registrovati * Zbog ljubomore djevojci pucao u glavu * Ispraviti nepravdu prema šampionu * Narod, vjera, nacija, država
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 01-11-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
VLADIMIR PEŠIĆ, član UO Univerziteta Crne Gore:
– Kolege znaju da su srećni robovi najljući protivnici slobode.

Vic Dana :)

Pitali cigu:
-Cigo koji sok najviše voliš?
Cigo:
-Onaj od dva litra!


Kaže ciga tati.
-Tata,tata kupi mi bijelu čokoladu.
-Što sine?
-Hoću i ja da budem musav..


Dosla ciganka u banku i traži joj radnik lične podatke i pita je:
- Gdje si rođena?
A ciganka će na to:
-Đe si rođeni?







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ljudi i dogadjaji - datum: 2017-10-22 VASKO KOSTIĆ O TVRDNJAMA DENISA KRNIĆA DA JE SLAVNI BOKELJSKI ADMIRAL HRVATSKOG PORIJEKLA
Kako je Matija Zmajević postao znameniti Hrvat Vjerovatno nije slučajno zašto dotični zaobilazi relevantne istorijske izvore, koji nedvosmisleno ukazuju da su Zmajevići bili srpska porodica katoličke vjere
Dan - novi portal
Hr­vat­ske pre­ten­zi­je pre­ma kul­tur­nom i isto­rij­skom na­sle­đu Bo­ke ko­tor­ske ni­je­su ni­ka­kva no­vost. Me­đu­tim ovo što je pri­je ne­ko­li­ko da­na ura­dio por­tal ,,Rus­sia Beyond'', me­dij ko­ji je kao dio pro­jek­ta ,,Ra­ša Tu­dej'' fi­nan­si­ran di­rekt­no od ru­ske dr­ža­ve, pre­va­zi­la­zi sve do­sad vi­đe­no čak i u sa­moj Hr­vat­skoj.
Ovaj me­dij pri­je ne­ko­li­ko da­na u tek­stu „Za­bo­ra­vlje­ni Hr­vat ko­jeg je Pe­tar Ve­li­ki obo­ža­vao“, pu­bli­ko­vao je su­bjek­ti­van do­ži­vljaj iz­vje­snog De­ni­sa Kr­ni­ća, ko­ji tvr­di da je zna­me­ni­ti Bo­kelj Ma­ti­ja Zma­je­vić, le­gen­dar­ni ad­mi­ral im­pe­ra­tor­ske flo­te Pe­tra Ve­li­kog – Hr­vat. U tek­stu Kr­nić na­vo­di: „U osvit slu­žbe­nog od­la­ska hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić u Mo­skvu gdje će se su­sre­sti s ru­skim še­fom dr­ža­ve Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom, tre­nu­tak je da se pri­sje­ti­mo ve­li­ka­na iz pro­šlo­sti ko­ji na naj­vi­šoj ra­zi­ni spa­ja­ju hr­vat­sku i ru­sku po­vi­jest. Je­dan iz ple­ja­de ve­li­ka­na je za­si­gur­no Ma­ti­ja Zma­je­vić, Hr­vat ko­jem je za vjer­nu slu­žbu Pe­tar Ve­li­ki osob­no uru­čio ad­mi­ral­ski čin.“
Za svo­ju tvrd­nju da je Ma­ti­ja Zma­je­vić se­be sma­trao Hr­va­tom, De­nis Kr­nić ne mo­že na­ći ni­je­dan isto­rij­ski iz­vor. Sto­ga, vje­ro­vat­no ni­je slu­čaj­no za­što do­tič­ni za­o­bi­la­zi re­le­vant­ne isto­rij­ske iz­vo­re, ko­ji ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­ju da su Zma­je­vi­ći bi­li srp­ska po­ro­di­ca ka­to­lič­ke vje­re. Ne­mo­gu­će je na­pi­sa­ti objek­ti­van tekst o ad­mi­ra­lu Ma­ti­ji Zma­je­vi­ću, a ne po­me­nu­ti naj­zna­čaj­ni­ju lič­nost ve­za­nu za nje­gov od­la­zak u Ru­si­ju, Pe­tra An­dre­je­vi­ča Tol­sto­ja, di­rekt­nog pre­tka slav­nog pi­sca i ru­skog am­ba­sa­do­ra u Ca­ri­gra­du po­čet­kom XVI­II vi­je­ka.
Bje­že­ći od optu­žbi za umi­je­ša­nost u ubi­stvo Vic­ka Bu­je­vi­ća (Bu­je­vi­ći i Zma­je­vi­ći bi­li su naj­u­ti­caj­ni­je pe­ra­štan­ske po­ro­di­ce svog vre­me­na), Ma­ti­ja Zma­je­vić se 1708. go­di­ne ob­reo u Ca­ri­gra­du. U pre­sto­ni­ci Oto­man­ske im­pe­ri­je, pre­ma ne­kim po­da­ci­ma u za­tvo­ru (ko je či­tao An­dri­će­vu „Pro­kle­tu avli­ju“ zna da ni­je bio po­tre­ban ni­ka­kav po­se­ban raz­log da se upad­ne u ca­ri­grad­sku tam­ni­cu), Ma­ti­ja Zma­je­vić upo­zna­je ru­skog am­ba­sa­do­ra gro­fa Pe­tra An­dre­je­vi­ča Tol­sto­ja, ko­me su od­ra­ni­je bi­la po­zna­ta umi­je­ća pe­ra­štan­skih mo­re­plo­va­ca. Po­zi­tiv­ne pre­po­ru­ke, ko­je ru­ski am­ba­sa­dor u Oto­man­skoj im­pe­ri­ji pre­no­si ca­ru Pe­tru Ve­li­kom do­pri­ni­je­le su da Ma­ti­ja Zma­je­vić stu­pi u ru­sku car­sku flo­tu.
Su­bjek­tiv­ni do­ži­vljaj De­ni­sa Kr­ni­ća su­pro­tan je re­le­vant­nim ru­skim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma i zva­nič­nom sta­vu ru­skih dr­žav­nih or­ga­na. Na­i­me, Pe­tar Tol­stoj ko­ga u svom tek­stu Kr­nić per­fid­no za­o­bi­la­zi, 1698. go­di­ne, po­sje­tio je Bo­ku ko­tor­sku i sa tog pu­to­va­nja za­pi­sao: „Do­pli­va­smo do me­sta­šca ko­je se zo­ve Pe­rast, u ko­jem za­te­ko­smo mno­go Sr­ba. Ti Sr­bi ži­ve u bli­zi­ni tur­skih gra­do­va i se­la. Oni su rat­ni­ci u sve­mu slič­ni don­skim Ko­za­ci­ma i svi go­vo­re slo­ven­skim je­zi­kom. Imuć­ni su, ku­će su im od ka­me­na, pre­ma mo­skov­skom na­ro­du se od­no­se vr­lo sr­dač­no i sa po­što­va­njem.“ U svo­jim za­pi­si­ma grof Tol­stoj na­veo je ta­ko­đe da je bio pri­mljen u Pa­la­ti Zma­je­vi­ća, zda­nju ko­je je oču­va­no do da­na­šnjeg da­na. Ma­ti­jin stric, nad­bi­skup bar­ski An­dri­ja Zma­je­vić se­be je ta­ko­đe sma­trao Sr­bi­nom, a pi­sao je i na ći­ri­li­ci.
U ma­ju ove go­di­ne pri­li­kom po­sje­te Vo­ro­nje­žu za Dan po­bje­de, cr­no­gor­ska de­le­ga­ci­ja pred­vo­đe­na po­sla­ni­kom Mi­la­nom Kne­že­vi­ćem za­jed­no je sa pred­stav­ni­ci­ma ob­la­snih vla­sti, cr­kve i mor­na­rič­kih ve­te­ra­na, ot­kri­la je spo­men- plo­ču ad­mi­ra­lu Ma­ti­ji Zma­je­vi­ću. Kne­že­vić je tom pri­li­kom, za­hva­lju­ju­ći se pred­stav­ni­ci­ma grad­skih vla­sti Vo­ro­njež­ja iz­ja­vio: „Uvje­ren sam da će od­no­si Cr­ne Go­re i Ru­si­je bi­ti na po­nos i, da će­mo ova­kvih spo­men-plo­ča i spo­me­ni­ka o za­jed­nič­koj isto­ri­ji Cr­ne Go­re i Ru­si­je ima­ti i ubu­du­će i u Cr­noj Go­ri i u Ru­si­ji.“ Ko­li­ko je su­bjek­tiv­ni do­ži­vljaj De­ni­sa Kr­ni­ća u ko­li­zi­ji sa od­no­som ru­skih vla­sti pre­ma ovoj zna­čaj­noj lič­no­sti ru­ske i cr­no­gor­ske isto­ri­je pot­pu­no je oči­gled­no. To ohra­bru­je, jer ipak su­ge­ri­še da je ov­dje ri­ječ o neo­d­go­vor­nom is­pa­du me­di­ja fi­nan­si­ra­nog od stra­ne ru­ske dr­ža­ve.
Ono što se usu­di­la ,,Rus­sia Beyond'', da Ma­ti­ju Zma­je­vi­ća na­zo­ve „za­bo­ra­vlje­nim Hr­va­tom“, ni­je­su ura­di­li ni hr­vat­ski me­di­ji. U op­šir­nom bi­o­graf­skom tek­stu split­ske „Slo­bod­ne Dal­ma­ci­je“ o ad­mi­ra­lu Zma­je­vi­ću od 4. apri­la 2004. ni­jed­nom ri­ječ­ju ni­je na­ve­de­no da je slav­ni ad­mi­ral pri­pa­dao hr­vat­skom na­ro­du.
„De­fi­ni­tiv­no je kuc­nuo čas da se iz mra­ka za­bo­ra­va iz­vu­če iz­nim­nog čo­vje­ka, Hr­va­ta i ad­mi­ra­la, ko­ji je dao go­lem do­pri­nos u stva­ra­nju ru­ske dr­ža­ve. Za­jed­nič­ka je to oba­ve­za Ru­si­je i Hr­vat­ske. Va­lja ob­no­vi­ti spo­men na nje­ga i ta­ko mu oda­ti du­žno pri­zna­nje“, pi­še u za­ključ­ku tek­sta De­ni­sa Kr­ni­ća. Du­žnost na­ših dru­štve­no-po­li­tič­kih su­bje­ka­ta je da pre­ko pri­ja­te­lja u Ru­si­ji hit­no od­go­vo­re na ove agre­siv­ne na­mje­re hr­vat­ske stra­ne, ko­je na­ža­lost pro­mo­vi­še me­dij fi­nan­si­ran od stra­ne ru­ske dr­ža­ve.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Dan - novi portal
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za izbore za odbornike u SO Herceg Novi koji će biti održani 9. maja 2021.godine.

Pravila lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Pravila lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"